Ознака: Вицановић Виктор
Аутор: православни психолог Виктор Вицановић
Уводна реч. Тражење и дефинисање места и улоге православног психолога у психотерапијском и саветодавном раду захтева повлачење паралеле са радом секуларног психолога (овај термин означава психолога који у свом раду не узима у обзир религијски аспект у решавању проблема, као и у приступу личности клијента у целини). Понуђена паралела не претендује да буде једина, комплетна и апсолутно тачна. Она је само полазна основа за одређење методологије и делокруга рада православног психолога.
Упоређивање рада секуларног и православног психолога нема за циљ да оспори, омаловажи или дезавуише деловање секуларних психолога, него да означи њихове различите домене и разлике у научном приступу. На тај начин желимо да укажемо да православна психологија има своје подручје рада, да изграђује своју специфичну методологију, односно да проналази своје место „под (научним) сунцем“.
Continue reading „Православни психолог – секуларни психолог. Која је разлика?“
Аутор: православни психолог Виктор Вицановић
Уводна реч. Када је реч о духовнику или, тачније, о духовном руковођењу, заступамо полазиште да је оно нераскидиви део духовне вертикале или, прецизније, духовног хијерархијског принципа. Као што на Небу постоје девет ангелских чинова у хијерархијском поретку, тако и на земљи постоји небоземна духовна вертикала у којој је духовник важна, ако не и најважнија карика. Он је тај који саборно и предањско учење Цркве треба да пренесе вернику ради његовог духовног узрастања и спасења. То је његова одговорност.
Релативизовање или довођење у питање духовног руковођења, из различитих, чак на први поглед оправданих разлога (изостанак квалитетних духовника), потенцијално је опасно јер нарушава духовну вертикалу и духовни хијерархијски принцип.
Ко је духовник? За кога се то може рећи? Постоји ли дефиниција духовника? Терминолошки духовник може да се креће у распону од опитног старца са изобиљем духовних дарова (дубоко и истинско смирење, прозорљивост, духовно сагледавање стања срца…), преко опитног и искусног али без духовних дарова, до свештеника који на исповести обави површан и рутински разговор од два минута са верником кога не познаје или једва познаје. Да ли се за последњег може рећи да је духовник? Сматрамо да духовник може бити само оно свештено или монашко лице које на себе преузима одговорност духовног руковођења у целини, који утире пут ка спасењу, познавајући верника кроз продубљени лични однос са њим и сходно томе има право и обавезу да одреди на који начин верник треба да партиципира у светотајинском животу. Православни психолог у томе може и треба да буде само сарадник, а не замена за духовника.
Continue reading „Православни духовник – православни психолог. Која је разлика?“
Пред вама је део разговора, између психолога Виктора Вицановића и уредника блога Познај себе. Наша жеља је да ступимо у контакт са свима које занима тема православне психологије у Србији. Тако је дошло до овог спонтаног разговора и размене мишљења у вези са православном психологијом. Ваши коментари могу бити од велике користи.
(…)
Виктор: Била је једна иницијатива пре 2 – 3 године да заједно са оцем Оливером Суботићем оснујемо Удружење православних психолога или психотерапеута. Отац Оливер Суботић је уредник „Православног мисионара“, за који повремено пишем. Једно време смо били доста загрејани, али није ишло како смо очекивали, није било већег одзива и одустали смо од тога. Недавно сам упознао Сању Станковић и изнео сам јој исти предлог. Тако да сада поново размишљамо у том правцу. Био сам на вашем блогу, добар је. Свидела ми се литература коју препоручујете. Тамо је и отац Тадеј. Видим да и Ви осећате ту потребу за приближавањем психологије и православне духовности. Јесам ли у праву?
Мург: Да, у праву сте. Сања и ја се познајемо већ три године. Ја сам се на руским сајтовима упознао са том темом и одмах сам видео колико је то крајње неопходно. Онда сам почео да нешто и преводим, тако је настао и блог Познај себе.
Виктор: Ето, било би добро да нешто осмислимо паметно, да то крене и заживи. Има доста психолога „спавача“ који су православни људи чак и црквени, али не виде себе у тој сфери, да кажем, православне психологије. Ја мислим да би те људе требало анимирати, требало би их покренути. Јер ту има заиста доста ствари које не могу сами психолози да реше на свој начин, а бојим се такође ни духовници само на свој начин. Тек у некој сарадњи, у некој синтези, синергији психологије и православне духовности, одређени проблеми могу на добар начин да се реше. Ту видим простор за плодан рад. Ипак кажем, потребно је радити на дијалогу, на разумевању. Руси су то већ донекле и постигли. Руска црква је препознала значај православне психологије и нашла јој адекватно место. Код њих постоји добра сарадња и имају добрих резултата. Ако на том плану имате неких идеја, ја стојим на располагању и радо бих учествовао у било чему што иде у том правцу, у смислу приближавања те две области.
Руси су отишли много испред нас, мислим да једноставно треба преузимати неке ставри од њих и пренети у ову нашу средину, и да то заживи. Continue reading „Разговор са Виктором Вицановићем“