Многа истраживања потврђују претпоставку да је већина болести савременог човека психосоматска, што значи да су у основи узроци настанка болести првенствено психолошки.
Да би било шта променили на боље, било би добро знати, пре свега, тачно, шта то психичко здравље подразумева.
Психичко здравље значи, у основи, развијену људску способност за љубав и рад. То је говорио још Сигмунд Фројд, а многи следбеници и каснији психоаналитичари су разрађивали, обогаћивали и објашњавали. У Оли методи, чији је аутор Небојша Јовановић, психичко здравље подразумева да је човек развио своје базичне способности за љубав и рад. Оне су сложене способности, могли би рећи да их има осам:
Способност за неутрализацију
Способност за ментализацију
Целовитост објекта
Kонстантност објекта
Толеранција на амбиваленцију
Толеранција на фрустрацију
Воља
Иницијатива
Људи се рађају са капацитетом за развој ових способности, а развијају их у контакту са најближима, мајком, оцем и породицом, пре свега, а касније и са другима. Развој је трајан и динамичан, све су ове способности у међусобној интеракцији и стално су на проби. Са развијеним базичним способностима за обраду емоција постајемо способнији да се носимо са својим осећањима, животом, постајемо зрелији, успешнији и здравији.
Дакле, када нека од ових способности или, чешће, више њих нису развијене у довољној мери, човек не обрађује соствене емоције добро, па се јављају многи проблеми, како у њему самом, тако и око њега, у његовом понашању према себи и другима. Проблеми који настају су, заправо, слике недовољно развијених базичних способности за љубав и рад. Једноставно речено, али је процес прилично компликован, па је потребно пуно мудрости, рада, труда и разумевања себе и другог како би се застоји у развоју разумели, потом, полако, у раду едуковане особе и пацијента (клијента) отклањали. И како би се постепено развијале базичне способности за љубав и рад, уместо симптома, као контравештине у обради осећања.
Звучи, можда, тешко, можда као утопија, али… ако може један човек да постигне успех и нађе начин да помогне себи и другима, онда би могли и остали… ако се потруде.
Одакле почети? Па, од личне истине, од потраге за њом. Запитати се како се осећам, шта то моје тело осећа, шта ми упорно говори, шта ми то саопштава што не желим да чујем… шта се крије иза тог телесног осећаја, која моја осећања још, које то моје незадовољене потребе? Kако би могла да задовољим те своје потребе на неки зрелији начин? Зашто то не радим? Kоју то корист извлачим од овог стања у коме сам? Шта је то корисно за мене? Шта то упорно нећу, па моје тело шаље сигнале, које слушам или не слушам? Да ли ми је лакше да неприхватљива осећања претварам у болест? Ух… зашто неприхватљива осећања? Kакву ћу то лажну слику о себи срушити, ако себе боље упознам? Хоће ли истина о себи самоме ослободити патње? Па, хоће, ако се потрудим да уместо незрелих механизама одбране развијем базичне способности за љубав и рад. Да, бићу слободнији, јачи, здравији, да. Ако се потрудим да кренем на тај пут, пут откривања личне истине, отклањањем лажних информација о себи, али и учењем вештина и способности, уместо нездравих игара са собом, својим осећанима и мислима, а онда и са другима.
Не видим други пут за здравији живот од овога. Односно, не видим други принцип, до одрастати, учити о себи, јер није тачно само да је у здравом телу здрав дух, већ је и у здравом духу здраво тело. Ако сумњате, проверите на себи. Ја сам стално у потрази за најбољим решењима.