Давно још је Јунгова ученица, Јоланде Јакоби, уочила да у човековом срцу постоји једно место, место посвећено Гласу Трансцендентног. И шта год друго човек да стави на то место, свој иметак, своју љубав, чак и своје дете – то место само празно јечи.
Спомена Милачић, клинички психолог са једногодишњом едукацијом за рад са децом под ризиком у Институту за ментално здравље у Београду, на одељењу проф Бојанина. Едукација из Трансакционе анализе код Лукреције Врањешевић.
Двадесет пет година рада у струци, на пословима рада са децом и адолесцентима у Развојним саветовалиштима, Студентској поликлиниоци, школама.
Рад у невладином сектору, нашем као и иностраном, на пословима социјалне заштите везано за децу.
Велики број објављених стручних радова из поменутих области.
Публицистика, сценарио, награде:
Аутор две књиге. Како да опасно добро научите лекције – Савети једнако добри за лов и за учење (област педагошке психологије) и Свет који чека да га удахнете (здравствена психологија).
Аутор око стотину новинарских текстова и главни и одговорни уредник Психолошких новина у више мандата, свеукупно око осам година.
Стручни сарадник Весне Павличек на писању сценарија према тексту моје књиге из педагошке психологије, 6 получасовних наставака.
Награда Друштва психолога Живорад Жижа Васић за горепоменуту књигу (Како да опасно добро научите лекције).
Запослена у средњој школи и као сарадник Центра за геостратешке студије који води др Драгана Трифковић.
Контакт мејл: saphir.in.silver@gmail.com
Текстови Спомене Милачић:
Зашто је пост родитеља важно васпитно средство за децу?
Koји људи су мање подложни стресу?
Flash mob – Камичак у хибридним ратовима