Помоћ - савет у вези са сином

[momirm]

Поштовани,

Крстили смо сина, кода му је било 5-6 година. Сада му је преко 19. Исповедам се и причешћујем често, постим све посте и средoм и петком. Свој живот не могу да замислим без Цркве. Син има другачија размишљања. Често нам говори да је агностик. Такав  је   наш  положај, крив сам: нисам му дао духовно васпитање. А можда  син, временом, сам прихвати  православни живот?
Сада се налази у депресији и не жели да студира факултет који је уписао у октобру у Београду (Пре  Васкрса нам  је рекао  да због депресије није у стању да настави да студира). Хтео би  да  студира  нешто  друго (Режију на ФДУ).
Пре Васкрса  је кренуо код психијатра, па је започео терапију лековима.  Иде  и код психолога  на психотерапију. Живи  у студентском дому и лечи се.
Бојимо се да не посегне за неком дрогом.
Шта да ми радимо? Како да  му  помогнемо? Молитвом  или још нешто можемо  да учинимо за њега?!

Хвала Вам  унапред!!!

[Милош Благојевић]

Не знам колико је исправан закључак када кажете да му нисте да ли духовно васпитање. То што син каже да је агностик не бих схватао као трагично. То је поштена, иако погрешна позиција и рећи за себе да си агностик не значи да имаш мање вере него верник, него само себе не сврставаш у категорију верника. И не водиш црквени живот. Наравно, то је могуће променити. На основу поруке не можемо знати какав је ваш син. Да будем јаснији, разлог зашто има психолошке проблеме не мора нужно бити последица његовог неутралног става према религији. Шта ви мислите зашто је у депресији? Који факултет је син уписао и да ли је га је самостално одабрао? Које лекове пије и која је тачна дијагноза? То што је рекао да не жели да настави да студира можда није став који је дефинитивно донео него тако покушава да тестира вашу реакцију. Не знам какав однос имате са њим, да ли има браће и сестара или неког чије мишљење поред вашег уважава. Син сад преживљава тежак период. Разговарајте са њим колико можете. Ви и друге особе које цени. Разговор не треба да има форму наметања ставова, прикривеног притиска, наступања из ,,бриге", већ разговор одраслих особа које се поштују. Није добро да превише бринете његове бриге јер га то може оптеретити. На пример: уколико му често говорите да би требало више да учи, да треба да се окрене вери... Посећујте га у дому ако сте у могућности и уколико можете проводите време са њим у шетњи и другим заједничким активностима. Као што је колега навео, поклоничка путовања би била идеална. Уколико тренутно не жели, а воли да чита, препоручио бих Мисионарска писма Владике Николаја и роман Флавијан Александра Торика. Можете му речи да су интересантне књиге и да би Вама лично значило уколико би их прочитао. Уколико тренутно не жели, нема везе. Проблем се не може решити брзо, али је добро да се обратио стручним лицима за помоћ. А Ви нам можете писати о тренутном стању сина, па ћемо колеге и ја одговорити. 

[momirm]

Поштовани  господине Милоше,
Хвала вам  на подршци  и помоћи.  И  вама и  вашем  колеги. Питате  ме  какав  је  наш  син. У  суштини  је  добро  дете,  добар  је  човек,  неискварен, спреман  је да помогне  другима, ... Био је одличан  ђак (5,00) Одличан математичар.
Не  сматрамо,  супруга  и ја да има психолошке проблеме  због  става о  религији. Не  знамо  шта    је  у  питању.  У  четвртом  разреду  гимназије  је  једном  имао  проблема са  депресијом  али  ми  смо  мислили  да  измишља  или преувеличава. То  је,  по његовој  причи,  трајало  3 – 4  дана и прошло.  Математички  факултет  је  уписао  сам.  (Једном  је  споменуо Књижевност али  је  одустао  од  тога).  По  преласку  у  Београд и  почетку  студија  почињу  да се јављају  проблеми.
(нерасположење, нервоза, напетост, безвољност, идеје бесмислености, расејаност, импулсивност). Средином  априла  се јавио лекару. Тегобе коинцидирају са поласком на студије, Стање се постепено погоршавало. Престао  је да иде на факултет, изгубио апетит, превише спава. Виђа се са пријатељима (годи му друштво). Присутна амбиваленција према избору студија. Нас није обавестио о својим  проблемима  као и  о идеји  промене  факултета.  Жели да студира режију  на ФДУ  у Београду. То  све  нам је саопштио пред Васкрс.  Дијагноза  је  Ф32. Пије  лекове  и  иде  на психотерапију. Од лекова пије Флунирин  и Тегретол. Има  полубрата  и  брата. Обојица су старији од њега.  Његов брат  а  наш син је  дете  са  посебним  потребама.
Чини нам  се сада мало боље  осећа.  Да  је  мирнији.  Толико   за  сада.  Поздрав

[celepraktik]

Поштовани забринути оче,

Имам потребу да и ја дам одређен допринос  сагледавању  тешкоћа Вашег  сина које и Вама задају муке.
 Ја схватам да сте Ви забринути за стање душе  свог  одраслог здраворођеног сина. Гризе Вас савест што нисте успели  да у њему потакнете  религиозност. Међутим, све има своје разлоге. Једно је сигурно- омогућили  сте му крштење и  пружили узор православног верника.
   Неретко се деца понашају дијаметрално супротно  родитељском узору, а разлози за то могу да  буду многобројни: модел се грубо намеће, или се  упорно инсистира  на њему, или пак сам узор  не делује аутентично (вредности на којима инсистира поштује само декларативно, не проистичу из његовог истинског бића) , а може бити и аутентичан,а да не делује задовољно, испуњено. Понекад није у питању ништа од наведених разлога, него млад човек тражи неки свој пут- што има развијенију индивидуалност, то је та тежња израженија.
   Чудни су путеви Господњи. Можда је Вашег сину потребно да прође путању од агностика до истинског верника кроз интензивно трагање за сопственим идентитетом (мењање факултета) и кроз душевну патњу,  а не следећи  родитељски узор. Преостаје Вам да се молите Богу да се Вашем сину у борби са „раком душе“ (што је метафора за депресију) отворе духовне очи. На Вама је да ненаметљиво мотрите на њега, да он буде свестан Вашег присуства и Ваше доступности.
   Лекови су, могуће, тренутно неопходни покретачи  животне снаге, како би се створили предуслови да се Ваш син уопште почне бавити својом душом.А када се тај процес покрене у њему, оживеће и сви они вредносни записи које сте Ви у њега уткали.
  Пустите га, уважите његову одраслост и потребу да сам себи тражи лека. Прискочите у помоћ једино ако је сам затражи.Тако ћете смањити ризик од развоја ма којег облик зависног понашања.
   Ваше дете са инвалидитетом такође има потребу за неким обликом самосталности, у скаду са способностима.Зар не?  Што се више осамостали,  то ће Вашем одраслом сину бити лакше да иза Вас настави бригу о њему.
  Свако добро Вам  желим!
                                              Светлана Продановић, дипл.психолог, породични  психотерапеут

[momirm]

Хвала Вам, Светлана.  Много!!!
Супруга  и  ја  имамо  два  проблема.  Депресија  нашег  сина  а  и  његова  будућност.  Већ  сам  рекао да
је  одлучио (наш син) да  не  студира  на Математичком  факултету.   Наводно,  не види  себе у  ИТ  области.
Нас  двоје  нисмо  сигурни  да  ли  је  тако  одлучио  због  депресије (није  могао  да се концентрише на учење)
 или   стварно  тако  мисли.  Жели  да  студира  режију  на ФДУ  у  Београду.  Нас  двоје,  подржали  бисмо  га  у
томе,  али  мале  су  шансе  да  упише  тај  факултет.  Наиме,  примају  само  двоје студената  на  самофинансирање. А  и  бојимо  се  његове  реакције  на  такав  резултат   на  пријемном.
Постоји  доста  захтеван  пријемни.  Збаог  стања  у  коме  се  налази не може  да  изађе  на пријемни ове  године, већ  тек  идуће  године.  А  шта  ако  не  успе  да се  упише?  Покушавамо  да  му  ставимо  до  знања  да  би  требало  да  има  и  резервну  варијанту.  На знам  колико  можемо  са  њим  да  разговарамо  на ту  тему  а  да  то  не  схвати  као притискање.  Ваљало  би  да  може  са  неким (чије  мишљење  цени)  да  разговара  о  професионалној  оријентацији.
Не знамо  да ли  је  рано,  с  обзиром  да  се  још лечи,  да  се  прича  са  њим  на  тему  студирања.  И  како  разговарати  на ту тему.
Имамо  утисак  као  да  тражи  свој  пут.  Чак  мислимо  да  би  најлакше  завршио    Математички факултет,  пошто  има  склоност  ка  математици.  У основној школи и  гимназији  је  био Вуковац а и  одличан математичар.  Под  условом  да  то  сам  прихвати  и  изабере.   
Поздрав.