недостатак љубави

[Зоран]

Бог Вам помогао

Питање које бих Вам поставио јесте универзално,да односу се на брак у којем сам,али има доста бракова са сличним проблемима.
После десет година брака потпуно је нестало осећања између супруге и мене.Узели се и упознали у касним тридесетим,имамо једног сина од шест година.Супруга не ради,скоро уопште није ни радила,све ово време брака.Ја радим.Лако уочавам врло слабу комуникацију међу нама,по било којем питању,осим свега везано за дете.Буквално немамо о чему да причамо.

Осетио сам потребу за много интензивнијим трагањем за одговорима у вери,супругу то уопште не занима,чак ме са својом мајком исмејава због тога.Такође желим да се усавршавам и напредујем интелектуално,курсеви,школе,језици,она то ништа не подржава,чак шта више и не разуме..Вероватно је разлика у образовању утицала на то,ја Виша школа,она основна.Наш брак је био пред пуцањем због константног мешања њене мајке.То је престало када је ташта разболела,деменција.Иначе,супруга није уопште хтела да реши тај проблем.Моја сестра је такође изразила свој став...не баш бираним речима о нашем браку.Ја сам то пресекао,не мешам се у твој живот,не мешај се у мој.Нисмо ни у каквом контакту годинама и лично сам много мирнији.

Чини ми се,а нисам довољно објективан,да су ово разлози наше потпуно изгубљене комуникације,па на крају и осећања.Не осећамо ништа једно према другом и то смо и отворено рекли међусобно.Ја сам са моје стране предложио да идемо у брачно саветовалиште,да потражимо савет и од нашег проте...са индигнацијом и гнушањем је одбила без икаквог објашњења уз речи да нам ништа од тога не требаПробали смо и да кажемо шта нам смета,али то је било све...то смо знали и пре...шта нам смета...а решења за проблеме нигде.
Супруга се пре пар година разболела,штитна жлезда,неколико пута је лежала у болници,па је и поремећај рада хормона утицао на њену још већу нервозу.Обоје смо криви,не кривим само њу,трудим се да Вас упознам са ситуацијом.
Моје питање Вама је како се поставити у овој ситуацији,да ли уопште постоји начин да се наша љубав обнови?
Хвала на помоћи
Зоран

[Киријак]

Поштовани Зоране,
Извините што сте тако дуго чекали одговор.
Ово доле је савет православног психолога Виктора Вицановића.

- редовна и умилна молитва Мајци Божијој и Светој Петки за помоћ и промену брачне ситуације

- није довољно само разговарати и констатовати проблеме, већ их треба решавати и отклањати онај део проблема који потиче од нас. "Колико до вас стоји имајте мир са свим људима" - каже апостол Павле. Тако се решава једна половина проблема, а другу половину треба да решава друга страна.

- увек треба у реалном животу да имамо на уму заповест - љуби ближњег свог... Ко је наш ближњи ако то није супуга или супруг ?

Ако се  придржавамо ових принципа онда смо мирни пред Богом да смо урадили све што до нас стоји.

Могу да додам од себе да, ако жена неће да иде на брачное саветовање, ви можете и требали бисте сами да идете на индивидуалне консултације.
Бог нека је на помоћ...

[Nina]

Pomaze Bog,pre svega da kazem da mi je drago sto sam nasla ovaj sajt(mada tek sada)i da se obradjuju teme koje me veoma zanimaju,iz nekih sam dosta toga primenila.
Htela bih da se nadovezem na poruku iznad.Moj brak je u slicnom stanju,komunikacija je uzasna,sada vec skoro godinu dana i agresivnija,ja sam pokusala sve sto sam umela,vise ne znam sta bih a polako gubimi i volju da ista vise uradim.
Konkretno pitanje bi bilo,kad je dosta?Izgubila sam mnogo vise nego sto sam dobila.Moj trud da se povezemo i bar prijateljski zbog detea komuniciramo apsolutno je ismejan.
Smatram da odredjeni obrasci ponasanja bivaju ponekad i te kako oblik zlostavjanja,samo to sto sam jaka i borbrna(ne agresivna)mislim zaustavlja krajnje zlostavljacke reakcije.
kad reci sebi da je odnos propao,i kad staviti tacku?
Hvala unapred

[milo]

Помаже Бог, поштована Нина,  није лако дати јасан одговор на ваше питање, тачније ја мислим да је за сваког данас другачији. У сваком случају мислим да су физичко и психичко злостављање неприхватљиви, и да могу нанети тешке последице свим члановима породице, посебно деци. Мени изгледа да сте се ви и супруг заглавили у једној развојној фази, када је потребно направити одређене промене у односима, улогама, очекивањима, кроз коју ваша породица пролази.  Препоручио бих да се обратите породичном психотерапеуту, да кроз разговор дођете до одговора на то питање. Мислим да не морамо да носимо већи терет него што можемо, а да бар не потражимо помоћ. Свако добро у Господу.

Мило Јокановић, неуропсихијатар, породични психотерпеут