Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3
1
Проблеми у одосима / Одг: недостатак љубави
« Последња порука milo послато март 25, 2021, 10:09:57 поподне »
Помаже Бог, поштована Нина,  није лако дати јасан одговор на ваше питање, тачније ја мислим да је за сваког данас другачији. У сваком случају мислим да су физичко и психичко злостављање неприхватљиви, и да могу нанети тешке последице свим члановима породице, посебно деци. Мени изгледа да сте се ви и супруг заглавили у једној развојној фази, када је потребно направити одређене промене у односима, улогама, очекивањима, кроз коју ваша породица пролази.  Препоручио бих да се обратите породичном психотерапеуту, да кроз разговор дођете до одговора на то питање. Мислим да не морамо да носимо већи терет него што можемо, а да бар не потражимо помоћ. Свако добро у Господу.

Мило Јокановић, неуропсихијатар, породични психотерпеут
2
Лични проблеми / Одг: Opsesivno kompluzivni poremećaj
« Последња порука milo послато март 22, 2021, 03:39:59 поподне »
Бог помогао, поштовани Бранко савет би био да се јавите психијатру, још боље ако је психотерапеут.
Претпостављам да сте се већ информисали, па знате да се ради о  једној врсти анксиозног поремећаја. Даје се и фармакотерапија због смањења патње. Поздрав 
3
Лични проблеми / Opsesivno kompluzivni poremećaj
« Последња порука Branko послато фебруар 28, 2021, 07:57:17 поподне »
Pomaže Bog,
imam pitanje vezano za opsesivno kompluzivni poremećaj. Imam problema sa ovim poremećajem već dugo. Imam problem vezan za pranje (stalno pranje ruku, odeće, obuće, preškira...), čistoću u stanu, za brojeve i za još neke stvari. Da li imate neki savet, hvala unapred.
4
Проблеми у одосима / Одг: недостатак љубави
« Последња порука Nina послато фебруар 15, 2021, 10:14:49 поподне »
Pomaze Bog,pre svega da kazem da mi je drago sto sam nasla ovaj sajt(mada tek sada)i da se obradjuju teme koje me veoma zanimaju,iz nekih sam dosta toga primenila.
Htela bih da se nadovezem na poruku iznad.Moj brak je u slicnom stanju,komunikacija je uzasna,sada vec skoro godinu dana i agresivnija,ja sam pokusala sve sto sam umela,vise ne znam sta bih a polako gubimi i volju da ista vise uradim.
Konkretno pitanje bi bilo,kad je dosta?Izgubila sam mnogo vise nego sto sam dobila.Moj trud da se povezemo i bar prijateljski zbog detea komuniciramo apsolutno je ismejan.
Smatram da odredjeni obrasci ponasanja bivaju ponekad i te kako oblik zlostavjanja,samo to sto sam jaka i borbrna(ne agresivna)mislim zaustavlja krajnje zlostavljacke reakcije.
kad reci sebi da je odnos propao,i kad staviti tacku?
Hvala unapred
5
Проблеми у одосима / Одг: недостатак љубљви
« Последња порука Киријак послато јануар 25, 2021, 08:15:43 поподне »
Поштовани Зоране,
Извините што сте тако дуго чекали одговор.
Ово доле је савет православног психолога Виктора Вицановића.

Цитат
- редовна и умилна молитва Мајци Божијој и Светој Петки за помоћ и промену брачне ситуације

- није довољно само разговарати и констатовати проблеме, већ их треба решавати и отклањати онај део проблема који потиче од нас. "Колико до вас стоји имајте мир са свим људима" - каже апостол Павле. Тако се решава једна половина проблема, а другу половину треба да решава друга страна.

- увек треба у реалном животу да имамо на уму заповест - љуби ближњег свог... Ко је наш ближњи ако то није супуга или супруг ?

Ако се  придржавамо ових принципа онда смо мирни пред Богом да смо урадили све што до нас стоји.

Могу да додам од себе да, ако жена неће да иде на брачное саветовање, ви можете и требали бисте сами да идете на индивидуалне консултације.
Бог нека је на помоћ...
6
Проблеми у одосима / недостатак љубави
« Последња порука Зоран послато децембар 25, 2020, 03:58:04 поподне »
Бог Вам помогао

Питање које бих Вам поставио јесте универзално,да односу се на брак у којем сам,али има доста бракова са сличним проблемима.
После десет година брака потпуно је нестало осећања између супруге и мене.Узели се и упознали у касним тридесетим,имамо једног сина од шест година.Супруга не ради,скоро уопште није ни радила,све ово време брака.Ја радим.Лако уочавам врло слабу комуникацију међу нама,по било којем питању,осим свега везано за дете.Буквално немамо о чему да причамо.

Осетио сам потребу за много интензивнијим трагањем за одговорима у вери,супругу то уопште не занима,чак ме са својом мајком исмејава због тога.Такође желим да се усавршавам и напредујем интелектуално,курсеви,школе,језици,она то ништа не подржава,чак шта више и не разуме..Вероватно је разлика у образовању утицала на то,ја Виша школа,она основна.Наш брак је био пред пуцањем због константног мешања њене мајке.То је престало када је ташта разболела,деменција.Иначе,супруга није уопште хтела да реши тај проблем.Моја сестра је такође изразила свој став...не баш бираним речима о нашем браку.Ја сам то пресекао,не мешам се у твој живот,не мешај се у мој.Нисмо ни у каквом контакту годинама и лично сам много мирнији.

Чини ми се,а нисам довољно објективан,да су ово разлози наше потпуно изгубљене комуникације,па на крају и осећања.Не осећамо ништа једно према другом и то смо и отворено рекли међусобно.Ја сам са моје стране предложио да идемо у брачно саветовалиште,да потражимо савет и од нашег проте...са индигнацијом и гнушањем је одбила без икаквог објашњења уз речи да нам ништа од тога не требаПробали смо и да кажемо шта нам смета,али то је било све...то смо знали и пре...шта нам смета...а решења за проблеме нигде.
Супруга се пре пар година разболела,штитна жлезда,неколико пута је лежала у болници,па је и поремећај рада хормона утицао на њену још већу нервозу.Обоје смо криви,не кривим само њу,трудим се да Вас упознам са ситуацијом.
Моје питање Вама је како се поставити у овој ситуацији,да ли уопште постоји начин да се наша љубав обнови?
Хвала на помоћи
Зоран
7
Лични проблеми / Одг: Struktura dana
« Последња порука Милош Благојевић послато јул 04, 2019, 11:07:32 поподне »
Добро вече. Нема на чему. Лепо је што имате складну породицу која вам је сигурно важан ослонац. Претпостављам да син живи самостално. Супруг ради? Свиђа ми се и што ваше жеље нису велике и што цените духовне вредности. Не знам да ли читате духовну литературу, да ли постите, идете у цркву, причешћујете се. Мени се чини да сте Ви довољно активни и када не радите. Урадите онолико колико је потребно. А не осећате се испуњено јер од себе очекујете више јер сте раније, претпостављам, били продуктивнији. Невоља је и у томе што немате пуно пријатеља са којима бисте проводили време. Написали сте да нисте наметљива особа. Да ли их некад позовете или чекате да се оне јаве пошто су више заузете послом? Не знам да ли са супругом стижете да проведете више времена заједно, да прошетате или обавите неке заједничке активности. Такође не знам да ли се бринете јер немате сталне приходе или је финансијска ситуација и без тога релативно стабилна. Исправите ме ако  грешим, чини ми се да сте виталност изгубили јер сматрате да можете много више у пословном и социјалном смислу али сте спутани (услед здравствених разлога и тиме што Вам  недостаје друштво). Потребна Вам је нека промена која би Вас покренула. То би вероватно био посао који Вам је прикладан с обзиром на здравствено стање. Поред тога, не знам а који начин проводите време на компјутеру, ако сте већину времена на друштвеним мрежама, то није добро. И ту Вам је потребан фокус. Почните да учите нови језик или читајте неку књигу, или нешто друго што није боравак на мрежама или сурфовање и читање вести. Такође, Ваша усамљеност може потицати из можда неких проблема које имате са мужем, па је и са тим у вези потребно да више разговарате. Можда грешим, и извините ако улазим у интиму, само покушавам да идентификујем шта би све могли да буду проблеми. Корисно је и да посетите цркву уколико постоји у близини и разговарате са свештеником. Осим што Вам може дати добар савет, можда Вас може упознати  са неким из парохије са ким после можете да се дружите. Замолио бих и колегиницу Светлану, која је за разлику од мене у браку, и вероватно Вам више може помоћи, да се укључи. Такође и оца Киријака да са нама подели своја запажања Наравно, и остале који мисле да могу да помогну.
Срдачан поздрав!
8
Лични проблеми / Одг: Struktura dana
« Последња порука Andjeo послато јул 04, 2019, 02:16:11 поподне »
Dobar dan gospodine Blagojevic i najlepse hvala na odgovoru. Istina, nisam mnogo napisala o sebi, pa cu pokusati ovog puta. Imam 47god, u braku sam 25, imamo jednog odraslog sina. Svojom ulogom kao zena i majka sam potpuno zadovoljna, rezultati su vidljivi u tim oblastima. Sto se mojih zelja tice nikada nisam bila previse zahtevna, prilicno sam skromna, zahvalna osoba koja ne tezi materijalnom vec duhovnom. U mladosti sam zelela da zavrsim jednu skolu, ali sam se ipak odlucila za neku drugu, jer se mojoj zelji protivio otac. Naravno, dugo sam patila zbog toga. Sto se tice posla nemam ga opet, a i da mi se ukaze prilika ne znam kako bih radila jer me vec godinu dana bole ledja. Idem na terapije, akupunkturu, masaze, ali su slabi rezultati. Kada radim moj dan je ispunjeniji, misli su sredjenije, koncentrisem se na rad, a ne na probleme, nema usamljenosti. Drugacije se organizujem, planiram i sve nekako postignem. Kad ne radim ustajem i znam da je to bez obaveze da se spremim i izadjem iz kuce. Najpre se malo sredim i nesto pojedem, a onda sednem za kompjuter, tu uvek ima nesto sta se moze procitati, pogledam oglase za posao i tako u krug. Spremim rucak, operem, okacim, slozim ves. Onda opet kompjuter. Ako me ne bole ledja i postignem, sredim kuhinju. Znaci uradim jako, jako malo u odnosu na ono sto sam ranije radila. Inace zivim u inostranstvu, ali to opet ne znaci da se radi o nekakvom prezasicenju, jer zivimo skromno kao i vecina ljudi u Srbiji. Jos jednom od srca hvala na razumevanju! Veliki pozdrav.
9
Лични проблеми / Одг: Struktura dana
« Последња порука Милош Благојевић послато јул 03, 2019, 06:22:04 поподне »
 Xвала на допуни. Наравно да не смета што сте се укључили у разговор. Иначе и ја сам из Краљева.
Поздрав.  :)
10
Лични проблеми / Одг: Struktura dana
« Последња порука banekv послато јул 03, 2019, 05:06:49 поподне »
Pomaze Bog dragi ljudi. Imam delom slican problem pa nisam hteo otvarati novu diskusiju na istu temu. Verujem da mi necete zameriti ako se ukljucim u razgovor.

Siguran sam da slicne ako ne identicne probleme imaju mnogi Kraljevcani (da ne govorimo o ostatku Srbije pa i sire). Sto se tice zaposlenja koje kako ti kazes ispunjava, cini mi se da je veoma retko a verovatno ga vise nece ni biti. Kapitalizam nije zabava na radnom mestu (u poslu) nego stvaranje dobiti po svaku cenu, sto vise i brze to bolje. Tako da trazenje satisfakcije, zivotnog cilja i ispunjenja u poslu je cesto promasaj. Dakle radi da bi zivela, a nemoj ziveti da bi radila. Dalja edukacija ti mozda u jednom trenutku bude od velike koristi, a mozda i ne. Ne znam koliko imas godina. Zivotno doba igra veliku ulogu.

Potpuno te razumem o cemu govoris, jer prolazim kroz iste stvari. Neproduktivno i besmisleno sedenje u zatvorenom, na kompjuteru i tako sve u krug dok se dani sliju u nedelju, nedelje u mesece itd. Sto bi narod rekao "gde si bio, sta si radio" :D. I naravno uz sve to uzasna premorenost ni od cega. Takvo stanje duha nasi sveti oci nazivaju "uninije" a psihijatri/psiholozi depresija. Kazem iz iskustva zato sto mi je lekar jos 2016. dijagnostifikovao depresiju (sa anksioznoscu i ostalim glupostima). Prosao sam sve moguce terapije i nije imalo nikakvog trajnog efekta. Svaki psihijatar i psihoterapeut kod koga sam bio na terapiji, a bilo ih je bas prilicno (u zemlji i inostranstvu) su posle nekog vremena suptilno odustali sa recima "znate, vi ste prilicno kompleksan 'pacijent', ne znam kako i sta sa vama dalje" :). A pomoc mi je i dalje preko potrebna. Tako da nemoj dozvoliti da upadas u taj zacaran krug ni po koju cenu. Govorim ti iz iskustva. Menjaj te navike pod hitno! Sport je uvek od koristi kako za fizicko tako i za psihicko zdravlje. Bilo koji i redovno bez izgovora. Jer ako ne cinis nista po pitanju popravke svoje situacije, kako mozes uopste ocekivati da se bilo sta promeni? Covek citav zivot pada, pa ustane. Boze moj. To tvoje sadasnje stanje je samo signal tvog tela i duha da nesto nije u redu i to treba promeniti. Verujem da ces to uspeti.

Znam tacno o cemu govoris. "Welcome to the club!". To nije nista drugo nego "krik za ljubavlju". Prilicno je istinito da su ljudi otudjeni, nepoverljivi i suzdrzani, odsutni. Retko ko koga uopste i slusa onako istinski, iskreno. Vidim sve vise ljudi kako sede jedni sa drugima nekako na silu uz neprestano muvanje telefona po rukama. Imam identican problem naci osobe za druzenje i uopste normalnu konverzaciju. Ne uklapam se u drustva gde se sve vreme prica o trecim osobama (ogovara), kuka nad prokletom sudbinom i osudjuje sve i svasta.

Hteo sam samo reci, nikada ne dozvoli da te savlada strah i nemir. Bice sta ce biti. Verujem sve najbolje.

Zelim ti svako dobro!
Странице: [1] 2 3