Правлавни психолог Спомена Милачић

Често се данашње време помиње као доба без великих политичких идеја. Заправо, од осамдесетих већ, партије на Западу су отпочеле драстичне унутарње промене у настојању да одговоре на све учесталије и незгодније критике. Успон Русије и Кине само је допринео да питања која гласачи постављају постају све тежа. Старе демократије, паралелно са губитком колонија, изгубиле су и већину својих политичких водећих идеја. Технологије владавина су уступиле место  великим идејама. У новонасталом, махом електронском политичком пољу, гласачи су превасходно опажени као потрошачи, а партије су фактички постале нека врста пословних конзорцијума тј.  извршних сектора утицајних субјеката. Continue reading „Спомена Милачић: Flash mob – Камичак у хибридним ратовима“

 

Нисам сигуран да онај ко редовно прати телевизијски програм и чита штампане медије може да се сматра информисанијим од онога који то не чини. Скупа је цена коју плаћа онај који жели да буде информисан. У ширем смислу, он ће добити некакве информације. Да се не лажемо, те информације уколико се тичу политичке сцене у Србији, геополитичке слике света или  тренутног стања домаће економије вероватно неће бити тачне. Знамо да су медији као војска, морају да пишу онако како им центри моћи нареде. Не треба заборавити и то да наши медији одавно нису наши. Тако ће наш читалац након одгледаних вести или прочитаних новина изаћи са већом количином знања, биће информисанији, али и обманут и намагарчен. Вероватно ће бити и благо узнемирен, можда и тужан. Уколико је прелистао новине, осим извештавања о убиству, уредник ће га частити и сликом са места догађаја (потребно је извештавати што верније, штета што не може да се упакује и узорак тазе проливене крви). Интернет читалац ће моћи да погледа и видео снимак (фото + видео), док ће телевизијски гледалац имати комплетни угођај – извештавање репортера са  лица места и разговор са члановима породице уз обавезно питање – да ли сте приметили нешто што је могло да наслути овакав развој догађаја. Медијима није стало до истине него до хаоса. Continue reading „Уз данашњи број поклон иконица“

%d0%ba%d1%80%d1%81%d1%82Аутор: Скуратовскаја Наталија Станиславовна

Следеће је – осећање кривице, коју је веома лако исправоцирати код човека, посебно ако je он на то привикао из детињства. Ако је мама пропустила напредовање у каријери зато што је себе посветила деци, она говори: „Сав живот живим ради породице, ради вас“. И наводницима се подразумева, да сте то дужни одрадити, а то је дуг на сав живот. Осећање кривице се често провоцира у супружанским односима, зато што: „Због тебе нисам успео/ла у том и том, због тебе сам се одрекао/ла таквих могућности“. Човек којему се предлаже да узме на себе осећање кривице, приморан је да се оправдава и да некако искупи своју кривицу. Continue reading „Психолошке манипулације у Цркви – како их распознати и шта радити – Други део“

Аутор: Наталија Скуратовскаја

Крст.jpg

Психолошке манипулације у Цркви нису реткост и јако су болне, зато што људи од Цркве очекују искреност и подршку.
После сусрета с манипулацијом једни се разочаравају у Цркву као такву. Други се смиравају с неопходношћу да постојано жртвују своје интересе и сталан притисак наметнутог им осећања кривице. Док неко други усваја манипулативне пријеме као „норму Црквеног живота“ те почиње и сам да их примењује.
Но постоји и други пут – да својевремено распознамо манипулације и адекватно им се супротставимо, не провоцирајући конфликте. Управо тој теми ће и бити посвећен текст (предавање). Continue reading „Психолошке манипулације у Цркви – како их распознати и шта радити“