Одговара православни психолог Марина Легостаева
„Удружење православних психолога „Санкт-Петербурга“
Може ли у православних бити позитивна самооцена? |
Добра вече Сергеј! Наравно да је човек према себи дужан да се односи са уважењем, будући свестан да је он Обаз Божији. И у томе је суштина његове «позитивне» самооцене. А «корити» себе он је дужан ако одступа од Образа, ако греши, ако повлађује својим стрстима. Но, просто корити – то не значи ништа. Нама је потребно, да ако шта примећујемуо у себи што нас одводи у страну од Образа Божијег,да то исповедамо пред причешћем. А да би осетили свој грех у том степрену, да си «гори и грешнији од свих» до тог треба духовно дорасти. То о чему ви пишете, то је стање подвижника вере. Њима Господ открива дубину њихове греховности. А нама не открива. Зато што немамо снаге да то носимо. То би нас просто убило, вргло би нас у такво стање да се може просто саћи с ума. Мислим да вама нема неопходности да сматрате себе «горег од свих и грешниеги од свих». То би бло лукавство. Ви себе таквим не осећате. |
Continue reading „Може ли у православних бити позитивна самооцена (осећање личне вредности)?“