Аутор: Милош Благојевић
Нисам сигуран да онај ко редовно прати телевизијски програм и чита штампане медије може да се сматра информисанијим од онога који то не чини. Скупа је цена коју плаћа онај који жели да буде информисан. У ширем смислу, он ће добити некакве информације. Да се не лажемо, те информације уколико се тичу политичке сцене у Србији, геополитичке слике света или тренутног стања домаће економије вероватно неће бити тачне. Знамо да су медији као војска, морају да пишу онако како им центри моћи нареде. Не треба заборавити и то да наши медији одавно нису наши. Тако ће наш читалац након одгледаних вести или прочитаних новина изаћи са већом количином знања, биће информисанији, али и обманут и намагарчен. Вероватно ће бити и благо узнемирен, можда и тужан. Уколико је прелистао новине, осим извештавања о убиству, уредник ће га частити и сликом са места догађаја (потребно је извештавати што верније, штета што не може да се упакује и узорак тазе проливене крви). Интернет читалац ће моћи да погледа и видео снимак (фото + видео), док ће телевизијски гледалац имати комплетни угођај – извештавање репортера са лица места и разговор са члановима породице уз обавезно питање – да ли сте приметили нешто што је могло да наслути овакав развој догађаја. Медијима није стало до истине него до хаоса. Continue reading „Уз данашњи број поклон иконица“
,,…питање Вавилонске куле која се зида без Бога,
не зато да се са земље дође до неба,
него да се небо свуче на земљу…“
Ф. М. Достојевски – ,,Браћа Карамазови“
Савремене психолошке теорије о васпитању деце углавном заступају тзв. педоцентрични приступ проблему који је усмерен на дете и његова права. Заступници овог приступа често ће говорити о тиме како казна вређа достојанство детета, како деци треба дати слободу, васпитати их у духу толеранције, а о благој телесној казни се не сме ни говорити. Дететовим дужностима и обавезама, постављању граница, дисциплиновању не придаје се довољно пажње, те се ређе помињу, или уколико се помену обично то буде у негативном контексту. Continue reading „Ауторитет и љубав у васпитању деце“
Обрад Достанић Пацко био је српски војник у српско-бугарском рату, где је на Власини водио крваве битке са Бугарима. Најмањи у чети, али веома издржљив и храбар. Никад није изостао на маршу, нити се коме пожалио. Љубимац целе чете. Једна његова необична особина саткана од храбрости, милосрђа и доброте, примећена је након битке на Дренку. Рањеним бугарским војницима волео је да постави питање: ,,Имаш ли деце?“ Када би чуо одговор, спуштао би шајкачу преко очију да би сакрио своје сузе, удаљио би се, након чега би опет дошао и одвео рањеника на превијање. Једног јутра Пацка није било на предстражи. Командир је наредио да га хитно нађу. Лежао је мртав на ћувику, са као шљокица малом рупицом на копорану, поред свежег гроба. Поред њега пушка, ашовчић, исцепано одело, чауре. У десној шаци чврсто је држао дрвени крст који је садељао да пободе погинулом поднареднику Касанову из Ћустендила који је имао деце. Више о Пацку можете сазнати у истоименој приповеци Драгише Васића. Continue reading „О доброти“
Док шетамо улицом, све чешће можемо видети људе који гледају ка земљи, не зато што су лошег расположења, већ зато што гледају у екране мобилних телефона. Научници упозоравају да такав положај може довести до озбиљних оштећења на кичми и врату. У једном скорашњем тексту у дневном листу ,,Политика“, новинар Александар Апостоловски је говорећи о томе, између осталог, шаљиво устврдио: ,,Мој покушај да живим животом наших предака, било је то пре четврт века, претворио се у бајку. Коначно сам уздигнуте главе прошетао куче.“
Continue reading „Мобилни телефони и ми“