Многи чланови Православне Цркве сматрају се да је давање завета трезвености главни и најефикаснији начина за постизање позитивних резултата у борби против страсти пијанства. Свето писмо подстиче да се дају и држе завете. Прво обећање – о доласку у свет Спаситеља – дао је Сам Бог. Видимо примере завета Богу и у Старом и у Новом завету. На пример, у Старом завету ми срећемо помињање назирејског завета: „Кад човек или жена учини завет назирејски, да буде назиреј Господу. Нека се уздржава од вина и силовитог пића, и нека не пије оцта винског ни оцта од силовитог пића нити каквог пића од грожђа и нека не једе грожђа ни новог ни сувог. Докле год траје његово назирејство нека не једе ништа од винове лозе, ни зрна ни љуске“ (Бр. 6, 2:4). У Светом писму Новог Завета такође видимо примере када су се свети праведници Јоаким и Ана, Захарија и Јелисавета заветовали, обећавајући да ће своје дете посветити Богу у случају да их разреши од неплодности.
Continue reading „Оживљавање старе традиције давања завета трезвености“
Често се данашње време помиње као доба без великих политичких идеја. Заправо, од осамдесетих већ, партије на Западу су отпочеле драстичне унутарње промене у настојању да одговоре на све учесталије и незгодније критике. Успон Русије и Кине само је допринео да питања која гласачи постављају постају све тежа. Старе демократије, паралелно са губитком колонија, изгубиле су и већину својих политичких водећих идеја. Технологије владавина су уступиле место великим идејама. У новонасталом, махом електронском политичком пољу, гласачи су превасходно опажени као потрошачи, а партије су фактички постале нека врста пословних конзорцијума тј. извршних сектора утицајних субјеката. 
