Стање неконтролисаног страха, панике

Screen-Shot-2013-01-07-at-11.29.44-PM-700x400.pngИз књиге Марине Легостаеве „Огледи из православне психотерапије“

Један 36-годишњак је затражио помоћ у вези са такозваним паничним нападима. Физички је изгледао прилично добро, добро обучен, дошао је са скупим аутомобилом. Ово је било његов први одлазак код психолога. До сада је покушао да изађе на крај са својим симптомима помоћу акупунктуре, масажа и лекова. Све то није давало резултата.
Било је потребно неколико сусрета па да Николај почне да говори о себи отворено и са поверењем.
Човек је описао своје стање као нападе страха и панике. У последње време има осећај да ће то довести до губитка свести док седи за воланом, да ће му срце одједном престати да ради… Доктори са којима се консултовао нису ништа пронашли и саветовали су да се обрати психотерапеуту.
Ево кратке историје почетка симптома. Пре око 10 година Николај је постао зависник о слот машинама. У то време је већ био ожењен, ћерка је расла. Његова зависност се одразила на материјално стање породице и на односе са супругом. Једног дана је имао прилично јасан сан: изгубио је свој крст и пузао је кроз блато да покушавајући да га пронађе. Сан је оставио снажан емоционални траг. То је био разлог за долазак у цркву. Слот апарате је оставио. У породицу се вратио мир. Николај је променио посао. Позван је на одговорну позицију у државној администрацији. Сада је његов рад повезан са издавањем лиценција. Овај нови посао је волео и чувао га је. Планови породице били су да купе стан и рођење другог детета. Жена није радила, чувала је ћерку и бринула се о породици… Све је изгледало добро. Али појавила су се ова чудна стања са којима никако није могао да изађе на крај.
Укупно смо имали 12 састанака. За то време смо ипак нешто учинили. Било је неопходно дотаћи се његових страхова из детињства које је он преносио на односе са шефом; у одређеној мери разматрали смо његов однос са мајком. Она је допуштала себи да се активно меша у његов однос са женом. Психотерапеутски рад је ишао у три смера. Прво – од Николаја је била потребна већа свест о осећањима и мислима у време напада панике. Други правац – рад на физичким вежбама за тело. Тело мора да осети праве физичке активности. Седење у аутомобилу томе није доприносило. Испоставило се да је у прошлости био мајстор у пливању. Николај је почео редовно посећивати базен. Трећи смер био је систематска посета храму, исповест и причешће. Неопходност тога је и сам схватао. Он и његова жена постали су црквени људи.
У одређеном моменту терапије Николај је осетио да може да исприча о једној подробности, и одмах после тога је дошло до побољшања његовог стања. Рекао је да је једна особина његовог посла то што он просто узима мито. А на његовом месту се то сматрало „као део посла“. У супротном  неће остати на послу: мора да „сарађује“ са властима. Његови напади панике су почели знатно слабити и њихова учесталост је смањена када је донео одлуку, како ми је сам објаснио, да не изнуђује новац, већ једноставно да „не одбија, ако му се дају“.

legostaeva
психолог Марина Легостаева

То да проблем његових паничних напада лежи у духовној сфери за њега је било откриће, судећи по радости и изненађењу са којим је то рекао. Наш заједнички рад га је само довео до то сазнања. На такав начин је схватио да је кршио духовне законе, а његова душа се томе противила. Настали унутрашњи конфликт је почео да утиче и на тело. Претпостављам да је већи утицај на његово лечење било то што је Николај почео озбиљно и систематски радио на свом уцрквољењу. Терапију смо завршили са добрим резултатом. Шест месеци касније сам га назвала: увек је важно знати колико се показао  стабилан резултат. Окренувши број његовог телефона добила сам одговор да је број службени, а да је Николај одавно напустио ову организацију. Чудно, али са овим одговором некако ми је лакнуло. Очигледно да је његов компромис са савешћу поводом узимања мита било потребно недосмислено решити. Знам и то да је о овом питању разговарао са својим свештеником.
Желим да додам да је он мене позвао три године касније поводом своје ћерке. Било ми је важно да чујем да су напади панике нестали.
И поново, размишљајући о овом случају, нисам могла себи да одговорим на питање, који би други психотерапеутски метод могао да помогне овом човеку. И како се то може објаснити другачије него Божјим Промислом, који куца на врата човековог срца кроз туге, болести, непријатне психолошке и соматске болести, позива га на покајање, на осмишљавање свог живота, у цркву.

Текст превела Светка Веселиновић и хвала јој за то

https://azbyka.ru/ocherki-pravoslavnoj-psixoterapii

Оставите одговор