Шта ће хришћанину психологија?

Свештеник Глеб Курскиј, професор библистике на Православном Свето-тихоновском универзитету. Предговор књизи Валентине Москаленко «Када је љубави сувише «много».

Валентина Москаленко u својим књигама покушава да оговори на нимало једноставно питање, како теорија и пракса психологије као науке могу да буду сједињене са хришћанским погледом на свет.

***

Није тајна да је за савременог човека психологија постала неки сурогат религије који је у толикој мери копира да у њој постоје аналогије основних хришћанских тајни (Крштења, Исповеди…). Та замена уопште није случајна, то је разултат потиснутости свега свештеног или религиозног из савременог живота људи, а притом је остала потреба његовог осмишљавања, регулисања и чак «одухотворeња», а шта се у психологији остварује кроз обраћање сфери несвесног. Тако да се не треба чудити што је код православних хришћана широко распрострањено мишљење о психологији као о нечему што противречи вери.
Ипак, можемо ли ми, савремени хришћани, рећи да су нама страни ти проблеми који се описују у даним књигама? Не. Више од тога, пастирска пракса сведочи да психолошки пролеми, о којима аутор пише, у православној средини добијају свеопшти карактер.
Наравно, на то можемо гледати, цитирајући апостола, као на услов за преизобилну благодат (Рим. 5:20), но трезвена оцена лишена предрасуда, приводи нас закључку да је наш дом посторојен не на камену Христове љубави и слободе, него на песку спољашње благопристојности (Мт. 7). И велики пад таквог дома – није нешто у далекој будућности, оно већ происходи…
Хришћани који потпуно одричу значење психологије, сами не подозревајући, одричу самог човека, комплексног и непредвидивог. Таква грешка носи кобне последице, слично «богословље» унаказује саме основе наше вере. Ова књига не просто да баца изазов фарисејском лицемерју, она потврђује благост овог света, те благодатне дарове, којима је Творац одарио свакога од нас.
Аутор се не боји да пише о заљубљености, интимном животу, сложној динамици међуљудских односа.

Др. Валентина Москаленко
Грех како га схвата аутор књиге, није само општи принцип, чије је неприхватање довољно просто декларисати – грех се разобличава као умишљена «жртвеност», као лажна «преданост», као фиктивна «љубав»… И такво разобличење греха од стране чевека представља плод истинског, а не формалног покајања, у којем је немогуће не видети истинско чудо.
Ако књига «Када је љубави сувише «много» говри о драматичном искуству који стичу деца одрасла у неблагопријатним породицама, искуству који унаказује њихов будући породични живот, то у књизи „Враћање у жовот“ ауторка говори о породици као структури која ствара услове и потхрањује развој алкохолизма и наркоманије, о тешком разрушујућем стању чак и њених „здравих“ чланова.
На тај начин наведене књиге користе богат инструментариј психологије као науке и управљају православног читаоца на потрагу за истинском, а не привидном духовношћу, спремају га на борбу са грехом, укрепљују његову веру у спасење.
http://nikeabooks.ru/blog/nashi-knigi-zachem-hristianinu-psihologiya/
«Ех, кад би…»  – Др. Валентина Москаленко
Kако они налазе једно друго?  Др. Валентина Москаленко
Зашто се они не разводе? Др. Валентина Москаленко
Невесте алкохоличара Др. Валентина Москаленко

Оставите одговор