Питања православном психологу > О деци

Помоћ - савет у вези са сином

<< < (2/2)

celepraktik:
Поштовани забринути оче,

Имам потребу да и ја дам одређен допринос  сагледавању  тешкоћа Вашег  сина које и Вама задају муке.
 Ја схватам да сте Ви забринути за стање душе  свог  одраслог здраворођеног сина. Гризе Вас савест што нисте успели  да у њему потакнете  религиозност. Међутим, све има своје разлоге. Једно је сигурно- омогућили  сте му крштење и  пружили узор православног верника.
   Неретко се деца понашају дијаметрално супротно  родитељском узору, а разлози за то могу да  буду многобројни: модел се грубо намеће, или се  упорно инсистира  на њему, или пак сам узор  не делује аутентично (вредности на којима инсистира поштује само декларативно, не проистичу из његовог истинског бића) , а може бити и аутентичан,а да не делује задовољно, испуњено. Понекад није у питању ништа од наведених разлога, него млад човек тражи неки свој пут- што има развијенију индивидуалност, то је та тежња израженија.
   Чудни су путеви Господњи. Можда је Вашег сину потребно да прође путању од агностика до истинског верника кроз интензивно трагање за сопственим идентитетом (мењање факултета) и кроз душевну патњу,  а не следећи  родитељски узор. Преостаје Вам да се молите Богу да се Вашем сину у борби са „раком душе“ (што је метафора за депресију) отворе духовне очи. На Вама је да ненаметљиво мотрите на њега, да он буде свестан Вашег присуства и Ваше доступности.
   Лекови су, могуће, тренутно неопходни покретачи  животне снаге, како би се створили предуслови да се Ваш син уопште почне бавити својом душом.А када се тај процес покрене у њему, оживеће и сви они вредносни записи које сте Ви у њега уткали.
  Пустите га, уважите његову одраслост и потребу да сам себи тражи лека. Прискочите у помоћ једино ако је сам затражи.Тако ћете смањити ризик од развоја ма којег облик зависног понашања.
   Ваше дете са инвалидитетом такође има потребу за неким обликом самосталности, у скаду са способностима.Зар не?  Што се више осамостали,  то ће Вашем одраслом сину бити лакше да иза Вас настави бригу о њему.
  Свако добро Вам  желим!
                                              Светлана Продановић, дипл.психолог, породични  психотерапеут

momirm:
Хвала Вам, Светлана.  Много!!!
Супруга  и  ја  имамо  два  проблема.  Депресија  нашег  сина  а  и  његова  будућност.  Већ  сам  рекао да
је  одлучио (наш син) да  не  студира  на Математичком  факултету.   Наводно,  не види  себе у  ИТ  области.
Нас  двоје  нисмо  сигурни  да  ли  је  тако  одлучио  због  депресије (није  могао  да се концентрише на учење)
 или   стварно  тако  мисли.  Жели  да  студира  режију  на ФДУ  у  Београду.  Нас  двоје,  подржали  бисмо  га  у
томе,  али  мале  су  шансе  да  упише  тај  факултет.  Наиме,  примају  само  двоје студената  на  самофинансирање. А  и  бојимо  се  његове  реакције  на  такав  резултат   на  пријемном.
Постоји  доста  захтеван  пријемни.  Збаог  стања  у  коме  се  налази не може  да  изађе  на пријемни ове  године, већ  тек  идуће  године.  А  шта  ако  не  успе  да се  упише?  Покушавамо  да  му  ставимо  до  знања  да  би  требало  да  има  и  резервну  варијанту.  На знам  колико  можемо  са  њим  да  разговарамо  на ту  тему  а  да  то  не  схвати  као притискање.  Ваљало  би  да  може  са  неким (чије  мишљење  цени)  да  разговара  о  професионалној  оријентацији.
Не знамо  да ли  је  рано,  с  обзиром  да  се  још лечи,  да  се  прича  са  њим  на  тему  студирања.  И  како  разговарати  на ту тему.
Имамо  утисак  као  да  тражи  свој  пут.  Чак  мислимо  да  би  најлакше  завршио    Математички факултет,  пошто  има  склоност  ка  математици.  У основној школи и  гимназији  је  био Вуковац а и  одличан математичар.  Под  условом  да  то  сам  прихвати  и  изабере.   
Поздрав.

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију