Питања православном психологу > О деци

Помоћ - савет у вези са сином

(1/2) > >>

momirm:
Поштовани,

Крстили смо сина, кода му је било 5-6 година. Сада му је преко 19. Исповедам се и причешћујем често, постим све посте и средoм и петком. Свој живот не могу да замислим без Цркве. Син има другачија размишљања. Често нам говори да је агностик. Такав  је   наш  положај, крив сам: нисам му дао духовно васпитање. А можда  син, временом, сам прихвати  православни живот?
Сада се налази у депресији и не жели да студира факултет који је уписао у октобру у Београду (Пре  Васкрса нам  је рекао  да због депресије није у стању да настави да студира). Хтео би  да  студира  нешто  друго (Режију на ФДУ).
Пре Васкрса  је кренуо код психијатра, па је започео терапију лековима.  Иде  и код психолога  на психотерапију. Живи  у студентском дому и лечи се.
Бојимо се да не посегне за неком дрогом.
Шта да ми радимо? Како да  му  помогнемо? Молитвом  или још нешто можемо  да учинимо за њега?!

Хвала Вам  унапред!!!

Мург:
Поштовани Момире.
Мало ћу да анализирам ваше писмо, а потом ћу и да напишем шта бисте могли да радите.


--- Цитат ---Сада му је преко 19.
--- Крај цитата ---
. - Он је значи одрасла, пунолетна особа и према њему се требате односити као према одраслом човеку. То је једна јако битна ствар и на том пољу можете да радите на себи.


--- Цитат ---Син има другачија размишљања.
--- Крај цитата ---
- То је нешто сасвим нормално и ви са тим не можете много учинити.


--- Цитат ---Често нам говори да је агностик.
--- Крај цитата ---
-  а зашто вам он то често говори? Ко иницира такве разговоре? Да можда не вршите на њега неки притисак. Могуће да му ви намећете ваш поглед на свет и тим самим га још више одбијате и само улазите у конфликт. То су такве године и не треба се много хватати за неке њихове речи. То је једна врста моде или можда начин протеста против родитеља као ауторитета. Његов став ће се још мењати по том питању.


--- Цитат ---крив сам
--- Крај цитата ---

- Можда ви претеруејте са тим вашим осећањем кривице. Дали сте му то васпитање које сте могли, на које сте били способни. Уосталом сада еј такав систем да нису само родитељи који васпитавају децу. Ту су и васпитачи, учитељи, телевизија и интернет, улица... Нема велике користи од самоосуђивања. Он је као што рекох сада одрастао човек, довољно васпитан и здрав да може сам да надокнади то што недостаје. Видите да је способан да упише факултет, па чак и други... 


--- Цитат ---А можда  син, временом, сам прихвати  православни живот?
--- Крај цитата ---
- да, могуће. Ви само треба да достојно живите свој живот. Такав живот који ће му се свидети, да му будете пример. Он свакако прати како ви живите. И најбоље што ви можете да му пружите јесте да види да сте срећни, да се слажете и да га волите... Ви не пишете ништа о вашој жени и да ли имате још деце. Ако су честа неслагања, свађе у вашој породици -  то је оно на чему можете радити и што ће помоћи вашем сину.


--- Цитат ---не жели да студира факултет
--- Крај цитата ---


--- Цитат ---Хтео би  да  студира  нешто  друго
--- Крај цитата ---
- Нека студира онда нешто друго... Немојте му наметети шта ће да студира. Ви можете само у вези финансија да му дате одређене услове којих треба да се придржавате.


--- Цитат ---Пре Васкрса  је кренуо код психијатра, па је започео терапију лековима.  Иде  и код психолога  на психотерапију.
--- Крај цитата ---
- то је у реду. Него, вас као да то не задовољава? Као да сте сумњичави да ће му помоћи? Можда не видите побољшања, али психотерапија ретко даје тако брзе резултате.


--- Цитат ---Бојимо се да не посегне за неком дрогом.
--- Крај цитата ---
- У вези тога бих вам препоручио веома добру књигу што смо недавно превели. Зове се "Ja га волим..." https://poznajsebe.wordpress.com/knjiga_ja_ga_volim/  После ње ће вам бити много јасније како да се понашате по том питању. А најважније је то што ћете видети које су устаљене грешке родитеља, нпр. да финасирају дрогирање, претерана контрола...


--- Цитат ---Како да  му  помогнемо? Молитвом  или још нешто можемо  да учинимо за њега?!
--- Крај цитата ---
- Што се тиче молитве, обратите се вашем свештенику, а горе сам навео понешто шта можете да учините.

Колеге са форума могу да кажу своје мишљење и да допуне одговор. Хвала.

Мург:
Вашем агностику би можда било корисно да оде на неко поклоничко путовање по манастирима по Србији, (нпр. на Косово и Метохију). Можда и да остане у неком од њих неко време. Такве посете могу више да утичу на њега него било каква убеђивања речима.

Милош Благојевић:
Не знам колико је исправан закључак када кажете да му нисте да ли духовно васпитање. То што син каже да је агностик не бих схватао као трагично. То је поштена, иако погрешна позиција и рећи за себе да си агностик не значи да имаш мање вере него верник, него само себе не сврставаш у категорију верника. И не водиш црквени живот. Наравно, то је могуће променити. На основу поруке не можемо знати какав је ваш син. Да будем јаснији, разлог зашто има психолошке проблеме не мора нужно бити последица његовог неутралног става према религији. Шта ви мислите зашто је у депресији? Који факултет је син уписао и да ли је га је самостално одабрао? Које лекове пије и која је тачна дијагноза? То што је рекао да не жели да настави да студира можда није став који је дефинитивно донео него тако покушава да тестира вашу реакцију. Не знам какав однос имате са њим, да ли има браће и сестара или неког чије мишљење поред вашег уважава. Син сад преживљава тежак период. Разговарајте са њим колико можете. Ви и друге особе које цени. Разговор не треба да има форму наметања ставова, прикривеног притиска, наступања из ,,бриге", већ разговор одраслих особа које се поштују. Није добро да превише бринете његове бриге јер га то може оптеретити. На пример: уколико му често говорите да би требало више да учи, да треба да се окрене вери... Посећујте га у дому ако сте у могућности и уколико можете проводите време са њим у шетњи и другим заједничким активностима. Као што је колега навео, поклоничка путовања би била идеална. Уколико тренутно не жели, а воли да чита, препоручио бих Мисионарска писма Владике Николаја и роман Флавијан Александра Торика. Можете му речи да су интересантне књиге и да би Вама лично значило уколико би их прочитао. Уколико тренутно не жели, нема везе. Проблем се не може решити брзо, али је добро да се обратио стручним лицима за помоћ. А Ви нам можете писати о тренутном стању сина, па ћемо колеге и ја одговорити. 

momirm:
Поштовани  господине Милоше,
Хвала вам  на подршци  и помоћи.  И  вама и  вашем  колеги. Питате  ме  какав  је  наш  син. У  суштини  је  добро  дете,  добар  је  човек,  неискварен, спреман  је да помогне  другима, ... Био је одличан  ђак (5,00) Одличан математичар.
Не  сматрамо,  супруга  и ја да има психолошке проблеме  због  става о  религији. Не  знамо  шта    је  у  питању.  У  четвртом  разреду  гимназије  је  једном  имао  проблема са  депресијом  али  ми  смо  мислили  да  измишља  или преувеличава. То  је,  по његовој  причи,  трајало  3 – 4  дана и прошло.  Математички  факултет  је  уписао  сам.  (Једном  је  споменуо Књижевност али  је  одустао  од  тога).  По  преласку  у  Београд и  почетку  студија  почињу  да се јављају  проблеми.
(нерасположење, нервоза, напетост, безвољност, идеје бесмислености, расејаност, импулсивност). Средином  априла  се јавио лекару. Тегобе коинцидирају са поласком на студије, Стање се постепено погоршавало. Престао  је да иде на факултет, изгубио апетит, превише спава. Виђа се са пријатељима (годи му друштво). Присутна амбиваленција према избору студија. Нас није обавестио о својим  проблемима  као и  о идеји  промене  факултета.  Жели да студира режију  на ФДУ  у Београду. То  све  нам је саопштио пред Васкрс.  Дијагноза  је  Ф32. Пије  лекове  и  иде  на психотерапију. Од лекова пије Флунирин  и Тегретол. Има  полубрата  и  брата. Обојица су старији од њега.  Његов брат  а  наш син је  дете  са  посебним  потребама.
Чини нам  се сада мало боље  осећа.  Да  је  мирнији.  Толико   за  сада.  Поздрав

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију