Прикажи поруке

Овај одељак вам дозвољава да видите све поруке овог члана. Имајте на уму да можете да видите само поруке из оних области којима имате приступ.


Поруке - celepraktik

Странице: [1]
1
Проблеми у одосима / Одг: povodom novog clanka "na odnosima treba raditi.Sta to znaci?
« послато: јун 14, 2019, 08:45:19 поподне »
Поштована,
Има  истине у томе да је тешко унапређивати однос између двоје ближњих уколико само једна страна улаже напор- захтевно је, исцрпљујуће, обесхрабрујуће, понекад и  врло болно. Ипак, ваља скренути пажњу на још једно, а то је КАКО се трудимо да побољшамо дати однос.
    Дешава се да особе које покушавају да унапреде однос са ближњим то своде на комуникацијски ниво, тачније  на вербални план, а да   на невербалном нивоу, посебно у сфери испољавања емоција и кроз свакодневне поступке дају до знања да им није стало до ближњег или да су амбивалентне (не могу јасно да се одреде, испољавају „топло-хладнан“ однос) , а понекад и да га одбацују.
   Када наше вербалне поруке које шаљемо ближњем нису у складу са емоционалним односом са њим, што у првом реду откривају невербални знаци комуникације, тада говоримо о дуплим порукама које су за нашег ближњег збуњујуће, изазивају несигурност, немир, страх, а можда и блокаду и повлачење. Послужићу се  језиком чувеног израелског психотерапеута, Монија Елјакма: “АКО МЕ ВОЛИШ, НЕМОЈ МЕ ВОЛЕТИ“.Тако гласи наслов његове књиге о дуплим порукама и са намером је врло збуњујући.
   Дакле, ако волимо ближњег, волимо га целим бићем. Комуникационе вештине су важне, али је још важније да свој говор ускладимо са прихватајућим понашањем и несебичном љубављу. Тачније, наш говор и целокупни труд на поправљању нарушених односа морају да произилазе из чисте богоугодне љубави и ближњи неће остати  равнодушан.
   Уколико  искрено волимо ближњег  и целим својим бићем улажемо у однос. а ипак не успевамо да га покренемо на промену, питање је колико је тај однос уопште жив  и  ако није, како је могуће да то нисмо приметили и зашто још увек инсистирамо на њему, кад нам очито није на корист.
  Свако добро!
Светлана Продановић, дипл.психолог-породични психотерапеут

2
О деци / Одг: Помоћ - савет у вези са сином
« послато: јун 03, 2019, 05:42:12 поподне »
Поштовани забринути оче,

Имам потребу да и ја дам одређен допринос  сагледавању  тешкоћа Вашег  сина које и Вама задају муке.
 Ја схватам да сте Ви забринути за стање душе  свог  одраслог здраворођеног сина. Гризе Вас савест што нисте успели  да у њему потакнете  религиозност. Међутим, све има своје разлоге. Једно је сигурно- омогућили  сте му крштење и  пружили узор православног верника.
   Неретко се деца понашају дијаметрално супротно  родитељском узору, а разлози за то могу да  буду многобројни: модел се грубо намеће, или се  упорно инсистира  на њему, или пак сам узор  не делује аутентично (вредности на којима инсистира поштује само декларативно, не проистичу из његовог истинског бића) , а може бити и аутентичан,а да не делује задовољно, испуњено. Понекад није у питању ништа од наведених разлога, него млад човек тражи неки свој пут- што има развијенију индивидуалност, то је та тежња израженија.
   Чудни су путеви Господњи. Можда је Вашег сину потребно да прође путању од агностика до истинског верника кроз интензивно трагање за сопственим идентитетом (мењање факултета) и кроз душевну патњу,  а не следећи  родитељски узор. Преостаје Вам да се молите Богу да се Вашем сину у борби са „раком душе“ (што је метафора за депресију) отворе духовне очи. На Вама је да ненаметљиво мотрите на њега, да он буде свестан Вашег присуства и Ваше доступности.
   Лекови су, могуће, тренутно неопходни покретачи  животне снаге, како би се створили предуслови да се Ваш син уопште почне бавити својом душом.А када се тај процес покрене у њему, оживеће и сви они вредносни записи које сте Ви у њега уткали.
  Пустите га, уважите његову одраслост и потребу да сам себи тражи лека. Прискочите у помоћ једино ако је сам затражи.Тако ћете смањити ризик од развоја ма којег облик зависног понашања.
   Ваше дете са инвалидитетом такође има потребу за неким обликом самосталности, у скаду са способностима.Зар не?  Што се више осамостали,  то ће Вашем одраслом сину бити лакше да иза Вас настави бригу о њему.
  Свако добро Вам  желим!
                                              Светлана Продановић, дипл.психолог, породични  психотерапеут

Странице: [1]
SMF spam blocked by CleanTalk