православни психолог – Марина Легостаева
Форум – одговара правосавни психолог Марина Легостаева Вениаминовна


Катја Гост  7 децембар 2014


Здраво, поштована Марина!
Проблем који ми одавно смета да живим јесте – низак осећај личне вредности (ниска самооцена) и огромна неувереност у себе. Но, притом имам и грех гордости.
Не знам како то двоје могу заједно да се сложе, но слушала сам нешто попут тога, да је ниска самооцена – једно од начина пројављивања гордости, као и повишена самооцена.
Ја често мислим о себи као о неоствареном, низашта способном човеку. Бојим се да почињем било какво дело, да тражим посао – ја сам зараније настројена на неуспех, на пораз. Continue reading „Низак осећај личне вредности или неувереност у себе“

Савлађивање страха јавног наступања
Одговара православни психолог – Марина Легостаева Вениаминовна
православни психолог – Марина Легостаева
На православном форуму је постављено питање у вези једне технике која се користи за преоделење страха при јавном наступању. У делу текста који претходи, а нисмо га превели,  описује се техника која је мало чудна и није толико битна, слично питање се може поставити за било коју технику које се користе у светској психологији.
Део из преписке:
.… Вежба вам је, како ви пишете, помогла. Но, односите се к њој као према игри. Ништа више од тога. Тада вам она неће причинити штете. Не би требало себе озбиљно поистовећивати с могућношћу утицаја на људе, силом и влашћу… То може да приведе ка узрастању у нама гордиње, пренебрегавајућег односа према другим људима, ка високомерном односу према другима.
Хришћанство нам предлаже други пут. Пут смирења. У даном случају то би означавало отприлике следеће: јавни наступ означава силну бригу по поводу тога, како ћу да изгледам пред другима и како ће ме прихватити. То је повезано са сујетом, жељом за одобрењем, усхићењем, човекоугађањем… Јер, то дотиче, удара на наше самољубље. А удари по самољубљу су за «ветхаго человека» практично неиздржљиви. Они су равни смрти.
И ако се према томе будемо односили на начин, као да је та сама могућност преоделења страха јавних наступа – за мене опит ослобођења од тих истих страсти, онда ћу ја то све да прихватим смирено. Ја као да се унутарње саглашавам на то да ћу да изгледам смотано, неуспешно, а можда и смешно. Но, ја знам, да си Ти, Господе на мене то попустио. И ја се саглашавам на то да претрпим тај позор (срамоту), ако је могуће тако се изразити, везан с мојим неуспелим наступом…
Смирено прихватам, радосно, зато што је то задатак од Тебе… И тако је могуће доћи ди истог тог разултата. Тј. спољашње ћете изгледати спокојно, смирено, нећете се узбуђивати по поводу неуспеха. И наступ ће проћи успешно.
Ето то је хришћански приступ. Не знам да ли сам довољно разумљиво објаснила?
http://azbyka.ru/zdorovie/forum/threads/est-li-zdes-duxovnaja-opasnost.294/

православни психолог – Марина Легостаева
Одговара православни психолог Марина Легостаева
„Удружење православних психолога „Санкт-Петербурга“

Серго73 28.02.2013 19:16

Може ли у православних бити позитивна самооцена?
Добра вече.
1. Кажите ми молим вас, може ли човек бити ни бољи и ни гори од других, или је он дужан постојано себе корити да је он гори од других итд.
2. Може ли бити у православних позитивна самооцена. Хвала.

Легостаева Марина 28.02.2013 20:53

Добра вече Сергеј! Наравно да је човек према себи дужан да се односи са уважењем, будући свестан да је он Обаз Божији. И у томе је суштина његове «позитивне» самооцене. А «корити» себе он је дужан ако одступа од Образа, ако греши, ако повлађује својим стрстима. Но, просто корити – то не значи ништа. Нама је потребно, да ако шта примећујемуо у себи што нас одводи у страну од Образа Божијег,да то исповедамо пред причешћем. А да би осетили свој грех у том степрену, да си «гори и грешнији од свих» до тог треба духовно дорасти. То о чему ви пишете, то је стање подвижника вере. Њима Господ открива дубину њихове греховности. А нама не открива. Зато што немамо снаге да то носимо. То би нас просто убило, вргло би нас  у такво стање да се може просто саћи с ума. Мислим да вама нема неопходности да сматрате себе  «горег од свих и грешниеги од свих». То би бло лукавство. Ви себе таквим не осећате.
А може бити да себе уопште није потребно ни са ким упоређивати. Просто примећујте своје грехове и носите их на исповед. И брините се о том да Ваша самооцена буде адекватна. То јест, да се научите да реално видите себе – објективно. То ће већ бити довољно на првом етапу.
Мало касније ће постати јасно да све што је у нама добро, да је то од Бога. И нема никаквог смисла себи то присвајети. Да, а лоше код себе треба исповедати без унинија и очајања. И избављати се од тога постепено с Божијом помоћу. То ће принети мир у срце.

Continue reading „Може ли у православних бити позитивна самооцена (осећање личне вредности)?“